Problem masovnog turizma dostigao je svoj dosadašnji vrhunac ovog leta, kada je besno lokalno stanovništvo iz najposećenijih evropskih destinacija pokušalo da otera turiste. S druge strane ni putnicima koji su došli na odmor verovatno ne prijaju gužve, redovi i smeće po ulicama najlepših i gradova.
Zato je poželjno razmotriti obilazak manje poznatih mesta. Vožnju gondolom u Veneciji zameniti za mirno istraživanje planina i bajkolikih dvoraca u Linhenštajnu, a umesto fotografije ispred Krivog tornja u Pizi ove godine možete da se slikate ispred krivog muzeja u Talinu.
Najviše turista na svetu broje Francuska, Španija i Sjedinjene Države, dok je prestonica Tajlanda – Bankok bio najposećeniji grad u 2022. godini sa skoro 22 miliona posetilaca, prema navodima "World population review".
Na drugom mestu ga prati ovogodišnji domaćin Olimpijskih Igara, grad svetla – Pariz.
Najmanje turista tamo gde je more prozirno a pesak vreo
S druge strane, među najmanje posećivanim destinacijama našli su se Kiribati, Butan i Tonga. Na samom dnu liste su u velikom broju ostrvske zemlje u Pacifiku, a to nije slučajnost.
U izveštaju se navodi da su te zemlje značajno udaljene od Evrope, mnogih regija Azije, ali i od Amerike, dok su neke od njih nemaju razvijenu turističku industriju ili su jednostavno isuviše male, te nemaju kapacitete za veliki broj turista.
Tako da dok plaže Grčke, Italije i Španije prekrivene ležaljkama i suncobranima, prelepe obale Kukovih ostrva ili Nove Kaladonije su u gotovo puste. Ipak pre nego što krenete da tražite kofer i kupaći kostim, moramo da predstavimo nekoliko problema.
Povezane vesti
Novinarka donosi priče iz Srbije za koje nikada niste čuli: "Profil mi je pružio obavezu da živim zanimljiv život"
Alpi južne Srbije: Netaknuto carstvo prirode, divljina daleko od gradske vreve
profimedia
Pored ranije navedenih razloga zašto državice u Pacifiku nemaju više posetilaca postoje i mnogo banalnijih kočnica – državljanima Srbije je potrebna viza za većinu tih mesta, a cena aviokarata do tamo verovatno bi mogla da pokrije sedam dana na Halkidikiju.
I iako je lepo sanjariti o uživanju na peščanim plažama ispod palme u sred okeana, u nastavku vam predstavljamo nama bliže destinacije.
Estonija
Unsplash
Država smeštena na Baltiku, između Letonije i Finske možda je najpotcenjeniji neotkriven dragulj Severne Evrope. Budući da Estonija izlazi na Baltičko more, nije iznenađujuće da joj pripadaju brojna mala šarmantna ostrva, od kojih su najpoznatiji Kihnu, Ruhnu i Serama.
Mnoga ova ostrva kriju tragove drevne istorije. Kako navodi zvanična turistička stranica zemlje "VisitEstonia", zbog autentičnog okruženja i održivog načina života, zapadnoestonski arhipelag je postao deo Uneskovog rezervata biosfere. Svi posetioci mogu da uživaju u morskim specijalitetima, miru i u upoznavanju specifičnih zanata meštana.
Posle zime, a pre proleća u Estoniji se svake godine javlja neobična pojava, koja bi mogla da bude zanimljiva turistima. Zbog topljenja snega, u tom periodu godine se često javljaju manje poplave, zbog kojih meštani neretko koriste čamac kao prevozno sredstvo. Najveća atrakcija u tom periodu godine je veštičji bunar Tuhala, koji tokom poplava više liči na fontanu.
profimedia
Muzej umetnosti u estonskom gradu Tartu, smešten u prigodno nazvanoj Krivoj kući, koja zbog loše postavljenog temelja stoji ukoso. Izgrađena je davne 1793. godine, a prvobitno je pripadala plemićkoj porodici. Kada je počela da se krivi, bila je neophodna hitna restauracija kako se ne bi srušila.
Lihtenštajn
Pixabay/RandyJost
Četvrta najmanja država u Evropi je Lihtenštajn, nemačkog govornog područja, nalazi se između Austrije i Švajcarske. Mala država je jedna od najmanje posećenih zemalja u Evropi, što je čini savršenim mestom za miran odmor među planinama. Na samo 160 km kvadratnih i dom za manje od 40.000 ljudi, pruža pravo bajkovito iskustvo u srcu Alpa
bez gužve.
imao neke značajne efekte, neuporedive, u odnosu na sukob koji imamo u Ukrajini", rekao je za Euronews Srbija Mihailo Đurđević, investicioni analitičar i makrostrateg kompanije Senzal
U Srbiji je benzin ove godine najskuplji bio 30. aprila - 202 dinara, a evro-dizel 12. jula - 208 dinara.
